Древни и прихваћени Шкотски ред
Шкотски Ред представља један од најпознатијих и највиших облика слободнозидарске иницијације, проширене у многим земљама света. Познат по свом дубоком симболизму, филозофском приступу и комплексној структури степена, овај Ред је постао једна од најзначајнијих грана унутар масонерије.
Његова историја сеже вековима уназад, премда је у свом формалном облику почео да се обликује у другој половини 18. века.
Иако му име сугерише Шкотску као постојбину, порекло Шкотског Реда није искључиво везано за ову земљу. Поједини истраживачи сматрају да је термин "шкотски" коришћен да би се указало на "старије" или "архаичне" форме масонерије, те да је име више симболичке него географске природе. У сваком случају, историјски записи бележе да су неки од најранијих радова овог Реда изведени у Француској у периоду након 1730. године, у време када је велики број емиграната бежао од политичких немира у Британији, посебно након пада Јакобитске династије.
У Француској тог доба, масонске ложе (или loge écossaise) почињу развијати вишестепени систем, који ће касније еволуирати у оно што данас познајемо као Шкотски Ред. Ови степени, изнад прва три „занатска“(Craft), били су обликовани као „виши степени“ (hauts grades), који нису били део оригиналне енглеске масонерије. Око 1760-их година почиње кристализација овог вишестепеног система, са нагласком на алегоријски пренос херметичких, кабалистичких и витешких елемената.
Формализација Шкотског Реда у облику каквог данас познајемо догодила се 1801. године у Чарлстону, Јужна Каролина, оснивањем Првог Врховног Савета (Supreme Council) за Јужну јурисдикцију Сједињених Америчких Држава. Овај догађај представља полазну тачку модерне структуре Шкотског Реда од 33 степена, од којих су прва три у надлежности тзв. плаве масонерије, а преосталих 30 под капом Шкотског Реда. Први Суверени Велики Командер Врховног Савета био је Џон Мичел, а заједно с другим истакнутим браћом дефинисани су ритуали, симболи и управна структура Реда.
Шкотски Ред се брзо проширио широм света. У Француској и Европи основани су независни Врховни Савети, међу њима и чувени Врховни Савет Француске (1804), који је имао велики утицај на развој европске масонске мисли. Током 19. века, нарочито у доба романтизма, Шкотски Ред је добио још снажнију филозофску и езотеријску компоненту. Укључивао је теме као што су потрага за истином, борба светлости против таме, као и човекова унутрашња трансформација.
Посебну улогу у даљем обликовању Шкотског Реда одиграо је Алберт Пајк, истакнути амерички масон и аутор дела Morals and Dogma of the Ancient and Accepted Scottish Rite of Freemasonry (1871). У његовом раду, он дубоко обрађује симболизам сваког од 33 степена, ослањајући се на филозофију, херметизам, кабалу и религиозну мистику. Његов утицај остаје пресудан и до данас, нарочито у јужној јурисдикцији САД.
У суштини, Шкотски Ред није само систем виших степени већ и алегоријски пут који води иницијанта кроз унутрашње степенице самоспознаје. Његов ритуални оквир пружа искуствено разумевање темеља морала, правде, истине и братства. Многи степени, као што су 18. (Витез Розенкројцер) или 30. (Витез Кадош), садрже дубоке хришћанске, али и универзалне симболе који упућују на борбу за духовно просветљење.
Данас, Шкотски Ред је присутан у више од 60 земаља света. Његова снага не лежи само у симболима и ритуалима, већ у позиву човеку да превазиђе своја ограничења и постане лучоноша мудрости и правде. За масона који трага за дубљим разумевањем своје потраге, Шкотски Ред нуди пут ка унутрашњем Храму, изграђеном не каменом, већ врлином и истином.