Размишљања мајстора масона о медицинској професији

Размишљања мајстора масона о медицинској професији

Масони су вековима били предмет интриге и спекулацијa, са теоријама завере које тврде да су утицали на друштвени, политички и верски развој. У Сједињеним Државама и Европи, масони су заузимали све друштвене нивое, укључујући краљеве, председнике, политичаре, предузетнике, писце, композиторе, васпитаче, лекаре, новинаре и друштвене лидере. Браћа су били личности као што су Дејви Крокет, Џим Бови, Сем Хјустон, Кит Карсон, Луис и Кларк, Чарлс Линдберг и Баз Олдрин. Са таквим утицајем, „провокативно питање које постоји од настанка масонерије јесте да ли су ови људи били део завере да наметну начела масонерије у 'нови светски поредак.'“ [i] Неки критичари иду толико далеко да тврде да масони већ контролишу све.

Упркос овим теоријама, масонерија је историјски фокусирана на морални, духовни и карактерни развој са циљем да добри људи постану још бољи. Масони описују масонерију као систем морала и друштвене етике, филозофију живота, једноставне и фундаменталне природе, која обухвата широк хуманитаризам. Иако третира живот као практично искуство, она подређује материјално духовном. То је братство састављено од моралних људи пунолетног доба који верују у Бога и који сопственом вољом у ложама примају степене као симболе личног моралног напредовања. Како расту у зрелости, подучавају се толеранцији према веровањима других, патриотизму, поштовању закона, умерености у свему, помоћи несрећнима, практиковању братске љубави и верном прихватању и извршавању свечаних обавеза.

Тежњом ка овом циљу, масони су дали значајан допринос науци и медицинској професији. Посебно, масони-лекари, попут Александра Флеминга (открио пеницилин), Чарлса Мејоа, Вилијама Витерингa (који је открио дигиталис за лечење срчане инсуфицијенције) и Едварда Џенера (који је развио прву вакцину против великих богиња), оставили су наслеђе које и даље утиче на модерну медицинску праксу.[ii] У већини случајева, масони-лекари били су привучени јединством, толеранцијом и братским интеракцијама које подстичу међусобни раст и обогаћивање. Покојни анатом К. Ф. Бурдах био је привучен масонеријом због њеног идеала уједињеног човечанства, братског јединства, спокојног уживања у животу, духовног и моралног раста. Ова братска федерација била је могућа искључиво на основу религијске толеранције и коегзистенције различитих идеологија у ложама. Ова идеја несумњиво је била привлачна многим лекарима и научницима који су често живели у сукобу са догматизмом и ортодоксијом.

Интересантно је да је Чарлс Х. Мејо постао масон „како би био сигуран да ће неко доћи на његову сахрану.“ Сахране и говори на гробовима играју важну улогу у масонској традицији. Као лекара је и мене привукла масонерија на сличан начин, посебно због нагласка на духовном и моралном расту. Ипак, био сам такође очаран ритуалима и церемонијама масонерије. Ритуали и церемоније намењени су подучавању важности интегритета и части, ослањања на братску помоћ, самоконтроле, поузданости, спознаје да људи имају и важнију, духовну димензију поред физичке, као и способности да воле и буду вољени, те важности чувања поверљивих информација.

Не могу да одлучим који тренутак је на мене оставио дубљи утисак: тренутак иницијације и ступања у братство или тренутак уздизања у мајстора масона. Ова и многе друге церемоније у масонерији настављају да интригирају оне који су део братства, као и оне који су ван њега.

У ритуалима ученичког степена, основна уверења масонерије се подучавају кроз два примарна симбола, позната као радни алати масона шегрта: 24-цолни лењир и шпицасти чекић. Они описују људску природу као подељену на тело (угломер), ум (шестар) и душу (обим књиге светог закона). Алатке ученика подсећају на оне које су користили древни зидари. За спекулативног масона, они представљају моралне навике и силе којима човек обликује и преобликује своју људску природу. Значење ових радних алата има важне паралеле са образовањем и професионалним стандардима које оличава медицинска професија, као и са значајем симбола у медицини.


24-цолни лењир

24-цолни лењир био је инструмент који су оперативни масони користили за мерење и распоређивање свог рада. Међутим, ми, као слободни и прихваћени масони, учимо да га користимо за племенитију сврху – за поделу нашег времена у току дана. Пошто је подељен на двадесет и четири једнака дела, он симболизује двадесет и четири сата у дану, које учимо да делимо на три дела: време за службу породици, Богу и помоћ брату у невољи; време за наше редовне професије; и време за одмор.

Распоређивање свог рада задовољава наше духовне и физичке потребе и нашу жељу да служимо другима кроз свој рад и праксу. У медицинској пракси, проналажење равнотеже између посла и живота усред ужурбаног живота модерних болница остаје значајан изазов за већину клиничара. То је посебно изазовно за младе лекаре на специјализацији. Растући број младих лекара и клиничара широм света извештава о симптомима онога што се данас назива „изгарање лекара“, које обухвата исцрпљеност, деперсонализацију и губитак ефикасности. Растући ниво „изгарања лекара“ повезан је са праксом клиничке медицине, специфичним изазовима различитих клиничких специјалности, балансом између посла и приватног живота, недостатком ефикасног вођства и културом здравствених радника. Широм света, бројне студије које обухватају готово сваку медицинску и хируршку специјалност указују да у сваком тренутку сваки трећи лекар осећа симптоме изгарања. Ако се не решава, изгарање доводи до смањења задовољства пацијената, смањеног квалитета неге, већих стопа медицинских грешака и ризика од тужби, већег одлива кадрова, злоупотребе супстанци, па чак и самоубистава међу лекарима.

Најефикаснији начини за решавање изгарања укључују смањење нивоа стреса и његовог утицаја на физичко и емоционално здравље, као и побољшање способности за обнављање енергије. Као што симболизује 24-цолни лењир, изгарање се може спречити када постоји равнотежа између физичких, емоционалних и духовних потреба. У масонерији, овај алат учи нас да користимо време које нам је дато и да се фокусирамо на садашњи тренутак, уместо да се задржавамо на прошлости или бринемо о будућности. Овим приступом „побеђујемо деспотизам дана, улажући значење у пролазне сате.“ [iii] Време је живот – оно је дар Великог архитекте, градивни камен за наш духовни храм и највећа мистерија, горки непријатељ и највернији пријатељ.

24-цолни лењир нас подсећа на значај правилног управљања временом у медицинској професији. Већина лекара проведе 10 година на основним студијама и специјализацији и усавршавању пре него што стекне пуну лиценцу за рад. Иако је пут дуг и захтева велике жртве, лако је изгубити из вида пролазност живота и вредност времена које треба посветити ближњима и другим циљевима. 24-цолни лењир нас стално подсећа да максимално искористимо време које нам је дато како бисмо постигли пуноћу и богатство живота.


Чекић

Шпицасти чекић је алат који су оперативни масони користили за обликовање камена, али ми, као слободни и прихваћени зидари, учимо да га користимо за обликовање ума и савести, уклањајући пороке и сувишке живота, припремајући себе као „живи камен“ за духовну грађевину, „кућу која није направљена рукама, већ вечна у небесима.“

Док се медицинске школе фокусирају на пренос техничких вештина, „скривени програм“ се одвија паралелно, преносећи норме понашања и емоција студентима. У последњих неколико деценија, медицински факултети су спровели значајне реформе у развоју карактера студената кроз етику и професионализам. Циљеви ових реформи су да се „опреме студенти вештинама за решавање етичких и професионалних питања и произведу 'врлински' лекари кроз развој карактера.“[iv]

Слично томе, шпицасти чекић представља скривени процес раста карактера.

Масонерија нас учи да право значење и задовољство у животу произилазе из континуираног усавршавања ума, тела и душе у служби Богу, друштву и стварању.

Овај процес подразумева анализу сопствених несавршености, уклањање порока и обликовање себе кроз рад и сталну будност.

Кроз свакодневну рефлексију и искуства, можемо модификовати своје поступке, мисли и веровања како бисмо побољшали комуникацију, интеракције и перспективу о себи и другима. Унапређење исхода лечења пацијената и здравља подразумева стално усавршавање знања, карактера и спремности да опраштамо и учимо из грешака.

Закључак

Медицинска професија има многе симболе, попут Ескулаповог штапа, који представљају посвећеност здравствених радника својим пацијентима. Ипак, значај ових симбола ослабио је последњих година због разочарања пацијената и клиничара. 24-цолни лењир и шпицасти чекић могу подстаћи здравствене раднике да поделе своје време и ослободе свој ум од порока и сувишности. Они нас уче да се посветимо пацијентима, али и себи, кроз континуирану бригу, учење и служење Богу и ближњима.

На основу текста The 24-inch gauge and the common gavel: an entered
apprentice mason’s perspective on the medical profession, Jonathan Kopel, BS, PROC (BAYL UNIV MED CENT), 2020;33(2):298–301


[i] Jeffers HP. Freemasons: Inside the World's Oldest Secret Society. New York: Citadel Press Books; 2005.

[ii] Clarke JR. The medical profession and early Freemasonry. Trans Quatuor Coronati Lodge No. 2076. 1972;85:139–149.

[iii] Anonymous. The twenty-four-inch gauge. The Masonic Trowel. http://

www.themasonictrowel.com/Articles/degrees/degree_1st_files/the_twentyfour_

inch_gauge.htm. Published 1926. Accessed December 30, 2019.

[iv] Carey GB, Curlin FA, Yoon JD. Medical student opinions on character

development in medical education: a national survey. BMC Res

Notes. 2015;8(1):455. doi:10.1186/s13104-015-1434-z.