Шта нас привлачи слободном зидарству?

Веома мали број мушкараца је приступио слободном зидарству само зато што је негде прочитао да је војвода Живојин Мишић био масон. Исто важи и за Ђорђа Вајферта, гувернера Народне банке Србије пре и након Првог светског рата и чувеног индустралијалца и поносног масона, Сувереног Врховног Командера Врховног савета Србије. Њихова заоставштина може да инспирише дивљење, али та имена сама по себи не подстичу човека да закорачи кроз врата слободног зидарства.

Исто се може рећи и за многе друге иконе слободног зидарства који су красили српску историју, као што су Доситеј Обрадовић, Лаза Костић, Јован Дучић, Иво Андрић, митрополит Стратимировић и многи други. Иако их с правом поштујемо, препричавамо њихове приче и славимо њихова дела, нико не постаје масон зато што мисли да ће постати реплика тих великих људи.

Слободно зидарство није пут да постанеш славан или да останеш запамћен у историји.

Ради се о нечему много личнијем, утемељеном у свакодневном животу мушкараца које познајемо и поштујемо.

Слободно зидарство је такође нашироко познато по својој филантропији која помаже онима којима је потребно. Међутим, нико не приступа Братству само да би донирао новац. То можеш учинити и без да си масон.

Такође, ни сложеност наших ритуала, колико год да су лепи и дубоки, није оно што привлачи мушкарце вратима наших храмова, из простог разлога што већина људи нема јасну слику како изгледају радови једне слободнозидарске ложе, као ни о процедурама, церемонијама и знацима распознавања. То су тајне познате само Браћи.

Из тог разлога ни наши ритуали нису разлог због којег људи траже чланство.

Па, зашто онда мушкарци приступају слободном зидарству?

Одговор је једноставан: инспирише их неко кога познају.

То може бити њихов отац, деда, блиски пријатељ или чак колега. Може бити и комшија из улице који увек делује некако достојанствено или њима блиска особа која им је пружила мудар савет у правом тренутку.

Ко је та особа није толико важно колико оно што представља. Важан је пример, човек чији живот отелотворује вредности које вреди следити.

Тај пример је оно што подстиче човека да се придружи.

Кроз генерације слободних зидара, ово поверење у особу која је упутила некоме позив да се придружи масонском Братству била је најважнији фактор одлучивања кандидата, или како још кажемо, молилаца.

Милиони мушкараца приступили су слободном зидарству због односа који су имали са масоном чији је карактер говорио више од речи.

То су интегритет, доброта, мудрост и тиха снага масона који осветљавају пут за друге.

Прави слободни зидар зна да будућност слободног зидарства лежи управо у нашој личној изградњи у човека кога красе ове врлине. У самоизградњи у људе који живе вредности Заната на велике и мале начине. Људе чије понашање, јавно и приватно, одражава учења слободног зидарства. Живећи по овим принципима, пружамо другима опипљив пример онога за шта се слободно зидарство залаже и зашто је важно.

Драга Браћо и драги читаоци, не занемарите ове речи. Када живимо на тај начин, неко ће то приметити.

Било да је то син, комшија, колега или пријатељ, неко ће бити привучен светлошћу коју ширимо. Желеће да разумеју шта нас чини таквима какви јесмо. Желеће да знају оно што ми знамо.

На крају крајева, слободно зидарство напредује када ми, као масони, живимо аутентичне слободнозидарске врлине.

Бити човек који заслужују дивљење значи постати живи пример који инспирише друге да се придруже нашем великом и древном братству.

Нова генерација масона доћи ће не због наших ритуала, филантропије или хероја масонске историје, већ због тога ко смо и како живимо.