Слободно зидарство на делу: Вредности које обликују наш живот

Дужност да се делује: Учинити оно што мора бити учињено, чак и када нам није до тога

Браћо,

Лако је деловати када смо мотивисани. Лако је радити када нас посао узбуђује. Лако је корачати напред када је пут гладак.
Али шта када је задатак заморан? Када нас терет одговорности притиска?Када бисмо свим влакнима свог бића радије одложили, избегли или напустили посао који је пред нама? Ту почиње прави тест. Ту се доказује вредност једног Слободног зидара.

Слободно зидарство нас учи да је наш циљ самоусавршавање, обликовање нашег карактера, изградња наших вредности, непрекидан рад на претварању необрађеног камена у савршен камен. Али оно што многи не схватају јесте да овај рад није замишљен да буде лак. Да раст зависи само од тренутака у којима се осећамо мотивисано. Када самоусавршавање не би захтевало никакав напор, сваки човек би достигао савршенство.

Али истина је да већина људи никада неће савршено обликовати свој камен. Већина ће одустати када рад постане тежак. Већина ће бирати пут најмањег отпора, избегавајући оно што мора бити учињено јер је незгодно, непријатно или неинспиративно.

Слободни зидар, међутим, чини оно што мора бити учињено без обзира на то да ли му је до тога или не.

Позив на деловање у Слободном зидарству

Свака лекција у Слободном зидарству је позив на деловање.

Учимо се вредном раду – да наши алати морају бити примењени, да наше време мора бити добро искоришћено, да наши напори морају бити усмерени ка нечему већем од нас самих.

Учимо се дисциплини – да се необрађени камен не обликује сам од себе, да наше навике и избори одређују какав човек постајемо.

Учимо се дужности – да обавезе не зависе од погодности, већ од посвећености.

Када смо клекнули пред олтаром и положили своје завете на књизи Светог закона, нисмо обећали да ћемо бити верни Братству само када је лако.

Нисмо се обавезали на самоусавршавање само када смо инспирисани. Нисмо се заклели да ћемо подржавати Ложу само када немамо ништа друго да радимо.

Преузели смо дужност која увек важи, било да је згодно или не.

То је оно што разликује истинског Слободног зидара од човека који само носи кецељу.

Груби камен: Симбол напорног рада

Размислите о необрађеном камену – неуглађеном, несавршеном камену.

Свако од нас почиње као такав, као камен пун потенцијала, али прекривен оштрим ивица.

Његово обликовање захтева рад. Длето мора ударати, изнова и изнова. Маљ мора падати, више пута, понекад болно. Процес је спор, исцрпљујућ и често фрустрирајући.

Али са сваким промишљеним ударцем, камен почиње да добија облик. Не зато што је посао био лак, већ зато што је био неопходан.

Замислите да је каменорезац одбио да клеше само зато што му није било до тога. Замислите да је оставио свој посао недовршеним, чекајући инспирацију уместо да примени дисциплину. Зграда би остала недовршена. Храм никада не би био подигнут.

Исто важи и за нас као спекулативне Слободне зидаре. Сваки пут када одвојимо време да бисмо присуствовали раду наше Ложе, иако бисмо радије спавали. Сваки пут када изаберемо учење уместо расејаности. Сваки пут када обуздамо своје импулсе, поступимо стрпљиво, говоримо мудро.

Обликујемо свој камен. А истински Слободни зидар обликује камен без обзира на то да ли му је до тога или не.

Зашто чинимо оно што је тешко

Свет је пун људи који чине само оно што им се ради.

Обећавају, али одржавају обећања само када им је згодно.
Започињу пројекте, али их напуштају када постану тешки.
Јуре самоусавршавање, али само док се не појави прва препрека.

Али Слободно зидарство није за такве људе. Слободно зидарство је за оне који су спремни да поднесу непријатност ради напретка. За људе који разумеју да ствари које највише вреде ретко долазе лако. За оне који знају да бољи свет не граде они који чекају инспирацију, већ они који делују упркос оклевању.

Не гајимо врлину зато што је лако. Не практикујемо братску љубав зато што је без напора. Не тражимо истину зато што је удобна. Чинимо све то зато што је неопходно.

А ако ми, као Слободни зидари, не будемо посвећени овом тешком, али вредном раду – ко ће?

Масонски стандард: Изнад просечности

Слободни зидар који делује само када му је до тога никада неће прећи границу осредњости. Али Слободни зидар који наставља упркос сумњама; који долази на Рад чак и када би радије остао код куће; који показује дисциплину чак и када нико не гледа; тај Слободни зидар обликује свој камен. Тај Слободни зидар уздиже свој карактер.

Морамо се сетити:

Ложа не опстаје зато што људи осећају жељу да долазе на састанке. Опстаје зато што људи разумеју своју дужност да буду присутни, да доприносе, да воде.

Лекција се не учи само слушањем једном. Она мора бити проучавана, примењивана, вежбана – из дана у дан, без обзира на то како се осећамо.

Добар човек не постаје бољи чекајући прави тренутак. Он се усавршава обликујући своје навике, прихватајући дисциплину и радећи на свом савршеном камену, корак по корак.

Закључак: Ударац по камену

Браћо, самосавладавање се не налази у великим тренуцима. Налази се у малим одлукама које доносимо сваког дана.

Налази се у томе да се појавимо. Да испунимо оно што смо рекли да ћемо урадити. Да уложимо труд чак и када нико не гледа.

Биће дана када ћемо бити уморни. Дана када ћемо бити неинспирисани. Дана када ћемо се питати да ли наш рад уопште има смисла. Али у тим тренуцима морамо најјаче ударити по камену. Јер када наставимо, када радимо упркос препрекама, када испунимо своје дужности без изговора – тада не само да делујемо као Слободни зидари, већ доказујемо да јесмо Слободни зидари.

Дакле, следећи пут када вам недостаје мотивација, запитајте се:

Шта би Слободни зидар урадио?

И онда – ударите камен.

Хвала вам, Браћо.

Извор: Masonic Find, Freemasons Community